О књизи: година / „Снага разарања бије моћ стварања“ Прво поглавље Кризе гранања Када имамо посла са великим мислиоцем, увек је у нечему у праву; Не можете избацити Ничеа из историје, не можете избацити Маркса. Осећај Бога је заиста умирао у западној цивилизацији, а Ничеова хипербола – Бог је мртав! - остао је у знаку почетка катастрофе. Бубер је то прецизније назвао помрачењем Бога. Али у хиперболи, у „неразвијеној напетости” (како би рекао Хегел), у „страсној једностраности” (на мом језику) постоји енергија открића, а култура не заборавља формуле у којима је та енергија утиснута. Они су донекле драгоцени у разумевању онога што се догодило. Ваљда зато што се велике ствари никад не рађају тромо, у полумраку, без блиставог бљеска који и обасјава и заслепљује. ...